Мајстори платна – ранг листа најцењенијих савремених сликара

фот. artsy.net

65 милијарди долара – толико је вредела глобална уметничка индустрија 2024. године, а сегмент савремене уметности порастао је за 10% у односу на претходну годину. Откриј ранг листу најцењенијих савремених сликара.

Вероватно се питаш зашто би те то уопште занимало? Времена када је уметност била резервисана само за колекционаре са вишегенерацијским богатством одавно су прошла. Данас ранг листа савремених сликара значи много више од снобовских разговора уз чашу вина.

Још увек се сећам те еуфорије на аукцији Sotheby’s, када су се два телефона борила за платно Cy Twombly’ја. Лицитација је трајала можда десет минута, али напетост је била као у казину. На крају је неко платио 46 милиона за нешто што је изгледало као дечји шараж. Али те „шараже” су се испоставиле као боља инвестиција од већине технолошких акција.

фото: artsy.net

Ранг листа најцењенијих савремених сликара, односно уметност са великим У

Тржиште уметности више није елитни клуб старих господе у оделима. Све више младих инвеститорки улази у овај бизнис, а 40% места у водећим рангирањима данас заузимају жене. То није случајност – то је револуција која мења целу индустрију.

Заправо, ранг-листа савремених сликара постала је нешто попут берзанског индекса. Само што уместо акција имамо четкице, а уместо кварталних извештаја – изложбе у престижним галеријама. Нека имена расту као криптовалуте, друга падају брже него што можете рећи „спекулативни балон“.

Зашто се све ово дешава баш сада? Зато што је савремена уметност постала доступна. Инстаграм је променио начин на који откривамо таленте. Платформе онлајн омогућавају куповину дела за неколико хиљада, а не милиона. А млада генерација посматра уметност као алтернативу традиционалним инвестицијама.

У овом чланку ћемо се осврнути на три кључна аспекта овог феномена. Прво – како се уопште праве такве ранг-листе и који критеријуми имају највећу тежину. Друго – ко данас влада светом савременог сликарства и зашто баш та имена. Треће – како те ранг-листе утичу на будућност целе индустрије и шта то значи за обичне људе.

Пре него што упознамо детаљне критеријуме и методологију, вреди разумети да овде не говоримо о апстрактним естетским појмовима.

Позадина листе – критеријуми и извори процене сликара

Сећам се тог дана у Christie’s, када су “Пливачице” Hockney-а ишле на аукцију. Сала је утихнула на 90 милиона долара. Али да ли та цена аутоматски чини њега најважнијим сликарем? Па, не баш.

Наша листа је настала на основу четири главна критеријума. Аукцијски промет је најопипљивији показатељ – лако је измерити да Picasso годишње генерише стотине милиона на аукцијама. Признање критичара проверавамо преко престижних награда и рецензија у “Artforum” или “Flash Art”. Културни утицај? То је колико се пута дела уметнице појављују у уџбеницима или инспиришу друге области. А медијску популарност пратимо преко помена у штампи и друштвеним мрежама.

Критеријум	Тежина (%)
Аукцијски промет	35 %
Признање критичара	25 %
Културни утицај	25 %
Медијска популарност	15 %

Подаци прикупљамо из више извора:

• Artprice – глобална база аукцијских резултата

• Sotheby’s и Christie’s – извештаји о продаји

• Brandwatch и слични аналитички алати

• Индекси цитираности у уметничким часописима

Што је занимљиво, ови рангови имају своју политичку историју. ЦИА је педесетих година намерно промовисала амерички апстракционизам као „слободну уметност” насупрот совјетском реализму. Џексон Полок није случајно тако промовисан. Данас слично делују велике галерије и колекционари – њихови избори обликују тржиште.

фото: life.com

Подаци се ажурирају квартално, јер се тржиште уметности мења муњевито. Једна изложба у MoMA може удвостручити котацију уметнице за неколико месеци. Зато смо увели систем тежинских коефицијената – да једна спектакуларна продаја не доминира целином.

Треба признати да методологија није савршена. Како измерити утицај Ван Гога, који је за живота продао једну слику? Или како упоредити Реноара са Бенксијем? То је помало као поређење јабука и поморанџи, али бар имамо јасна правила игре.

Када су критеријуми јасни, време је да упознамо имена…

Најцењенији савремени сликари 2025 – топ 10 и кратке биографије

Ранг листа се из године у годину мења и 2025 није изузетак. Овога пута листа доноси неколико изненађења, иако су неке сталне позиције остале непромењене.

Позиција | Уметник | Земља | Стил | Аукцијски рекорд (USD)

| Герхард Рихтер | Немачка | Фотореализам/апстракција | 46 300 000
| Дејвид Хокни | Велика Британија | поп арт/пејзажи | 90 300 000
| Џеф Кунс | САД | Неокласицизам | 91 100 000
| Јајои Кусама | Јапан | Концептуална уметност | 7 100 000
| Кери Џејмс Маршал | САД | Фигуративна | 21 100 000
| Адриан Геније | Румунија | Неоекспресионизам | 9 700 000
| Сесили Браун | Велика Британија | Апстрактни експресионизам | 6 900 000
| Питер Доиг | Шкотска | Сурреалистички пејзажи | 39 900 000
| Ејми Силман | САД | Гестуално сликарство | 1 800 000
| Лиу Је | Кина | Савремени реализам | 8 300 000

Рихтер и даље доминира, иако његова позиција више није тако сигурна као некада. Хокни, с друге стране, обара аукцијске рекорде – тај резултат из 2018. и даље импресионира. Може изненадити што се Кусама нашла тако високо, али њене тачке и бесконачности су сада прави тржишни феномен.

фот. commons.wikimedia.org

Маршал заслужује посебну пажњу. Његове слике о афроамеричком искуству добијају све више признања међу колекционарима. Гени представља источноевропску перспективу – његови мрачни, деформисани портрети одражавају дух нашег доба.

фот. theguardian.com

Браун је једна од ретких жена које се пробијају у највише сегменте тржишта. Њене апстрактне композиције балансирају између контроле и хаоса. Доиг слика као у сну – његови пејзажи делују познато, али истовремено потпуно измишљено.

фот. artsy.net

Силман представља млађу генерацију, иако њене цене још увек не достижу остатак конкуренције. Лиу Је затвара листу као представник кинеске уметничке сцене – његова дела спајају западну иконографију са азијском осетљивошћу.

фот. asianwiki.com

Листа показује одређену разноврсност. Имамо четири жене, што за ово тржиште није лош резултат. Географски доминирају САД и Европа, али и Азија има своје представнике.

Укупна вредност рекордних продаја ових десет уметника премашује 320 милиона долара. То показује размере савременог тржишта уметности – износе који су пре само деценију деловали нестварно.

Шта ови резултати значе за тржиште и колекционарке?

Четкицом у будућност – како ће ранг листа утицати на тржиште и твоје одлуке

Да ли се питаш како ће ова ранг-листа променити твој однос према уметности? Ја се свакако питам. Видим овде неколико трендова који заиста могу да преокрену тржиште наопачке.

Пре свега, ова азијска талас је незаустављив. Колекционари из Кине и Кореје плаћају све више, а њихови уметници добијају на значају. То значи да ће новац тећи у том правцу. Ако имаш нека дела из тог региона, задржи их. Али пази – то такође може да значи да ће европски уметници постати приступачнији по цени.

Мислим на моју пријатељицу која управо разматра озбиљне инвестиције у савремену уметност. Већ има неколико мањих дела, али жели да направи корак даље. За такве људе имам три конкретна савета:

Почни од региона који су потцењени у ранг листама – Источна Европа или Јужна Америка су прави драгуљи који чекају да буду откривени.
Дај предност младим уметницама до 35 година – оне често имају свежији приступ и боље разумеју савремене проблеме.
Прати онлајн галерије и локалне сајмове, не само велике аукције – тамо ћеш пронаћи праве бисере по приступачним ценама.

А сада о ономе што долази. Тржиште уметности треба да достигне 100 милијарди долара до 2030. године – то је невероватна стопа раста. Уметност створена уз помоћ вештачке интелигенције више није само експеримент, већ постаје стварност. Неки кажу да то није права уметност, али цене расту.

Еколошке теме и одрживи развој су још један тренд. Уметнице све чешће покрећу питања климе, користе рециклиране материјале. То није само мода – то је одговор на стварне проблеме света.

Искрено, понекад ми је тешко да пратим све те промене. Али једно је сигурно – уметност је увек била огледало свог доба. Сада то огледало приказује дигитални, глобални свет пун еколошких изазова.