Гран при Белгије – легенда Формуле 1 од кишних драма до хибридне ере

Киша пада управо сада, док пишем ове речи, а сутра можда буде сијало сунце – тако изгледа Spa-Francorchamps.

Сећам се како су прошле године возачи тренирали у идеалним условима, а у недељу су морали да се боре са правом потопом. То је управо магија ове стазе – никада не знаш шта те очекује.

Бројке говоре саме за себе. Године 2025. одржаће се већ 70. издање Гран прија Белгије у Формули 1. Викенд је привукао више од 200.000 навијача који су дошли из целог света. Не без разлога.

Гран при Белгије

Оскар Пијастри је победио у тој трци и то је било нешто више од обичне победе. Може се рећи да је то тренутак када смо видели будућност F1. Млади вукови преузимају наследство од легенди.

Спа није обична стаза. То је место где киша може да промени све за пет минута. Где возачи возе 300 км/ч кроз шуму. Где се традиција меша са модерношћу на начин који нећеш наћи нигде другде.

Белгијски Гран при има нешто што се не може објаснити сувим чињеницама. Можда зато што је овде време непредвидиво као и саме трке. Можда зато што су навијачи изузетно гласни. А можда једноставно зато што Спа има душу.

Свака сезона доноси нова изненађења. Свака трка је другачија прича. И управо зато вреди упознати ово место боље – од самих почетака, кроз еволуцију, па све до данашњих изазова.

Пре него што се осврнемо на то како је Spa постао икона мотоспорта, вреди разумети да се та икона и даље мења.

Од 1925. до ере хибрида – историја и еволуција Гран прија Белгије

Да ли је неко 1925. године могао да предвиди колико ће се трка у Белгији променити? Тада нико није размишљао о безбедности као данас.

Прва Велика награда Белгије одржана је управо 1925. године на стази Спа-Франкоршам. Недавно сам био тамо као туриста и тешко је поверовати да је некада имала чак 14,9 километара. То је био обичан јавни пут затворен за време трке.

Права прича почела је 1950. године, када је Формула 1 ушла у првенство света. Али Спa је тада било застрашујуће место. Возачи су возили између дрвећа, без заштитних баријера. Џеки Стјуарт је то звао „зелени пакао“. Шездесетих и седамдесетих година тамо је погинуло много такмичара.

Након трагедије 1970. године, возачи су бојкотовали трку. Организатори су морали нешто да предузму. 1972. Белгија се преселила на досадни Нивел, затим у Золдер. Али то није било исто.

Године 1983. догодио се преокрет. Спа се вратио, али сада као модеран стаза дуга 7,004 км. Најважнији делови су сачувани – Eau Rouge, Blanchimont – али су додате зоне безбедности. Мислим да је то био добар компромис између традиције и прагматизма.

Модерна ера донела је нове изазове. 2003. и 2006. године ограничења на рекламирање дувана променила су календар. Неки трке су нестале, друге су померене. Белгија је опстала, али је понекад била на ивици.

Година 2014. променила је све – дошла је ера хибридних мотора. Одједном, важна није била само брзина, већ и енергетска ефикасност. Возачи су морали да управљају снагом као никада раније. То је сасвим другачија Формула 1 од оне из времена Стјуарта или Сене.

Данас је Спа симбол еволуције мотоспорта. Од опасног јавног пута до хаи-тек арене. Модернизована стаза поставља возачима потпуно нове захтеве, којима ћемо се посветити у наредном делу.

Спа-Франкоршам под лупом – кључне карактеристике и изазови стазе

Када улазим у Eau Rouge, увек осетим како ми срце убрзава. Тај део стазе није само кривина – то је вертикална љуљашка. Ауто пада кроз La Source, да би одмах потом јурнуо узбрдо кроз чувену секвенцу. Разлика у висини? Више од 100 метара на целој стази. То је као да возиш низ планински обронaк.

Заправо, Kemmel Straight показује највећу дилему инжењера. Притисак или максимална брзина? Не може се имати обоје истовремено. Превише крила и возач губи 10-15 км/ч на правцу. Премало – и ауто лети као лудо кроз брзе ес кривине у средњем сектору.

Сећам се једне трке, када је ујутру сијало сунце, а после сат времена пљуштало. Тако то функционише у Арденима. Време се овде мења на сваких пола сата. Pirelli мора да припреми смеше за све – од сувог асфалта загрејаног до 50 степени, до леденo мокре подлоге. Понекад у једном кругу имаш суво на старту, а мокро на Bus Stop.

Возачи кажу да је Спа најзахтевнија стаза физички. Није ствар само у Г-силама – већ у брзини доношења одлука. У Пухону имаш можда секунду да процениш приањање. Ако погрешно процениш, завршаваш у огради при 200 км/ч.

Болиди овде раде на граници могућности. Вешање мора бити меко за ивичњаке, али круто за брзе промене правца. Кочнице се усијавају до црвеног на крају Кемела, да би одмах потом хладиле у спорим секторима.

Када се услови и техника споје у једно, настају тренуци који улазе у легенду…

Од Фанђа до Пијастрија – преломни тренуци и контроверзе

Сећам се како сам гледао тај чувени маневар Хекинена 2000. године. Мика је пратио Шумахера пола трке, а онда одједном – бум! Искористио је Зонту као живу препреку и претекао Немца на најужем делу стазе. То је било нешто невероватно.

Генијалан маневар Хекинена (2000)

Михаел Шумахер је водио трку, али Хакинен није попуштао. У једном тренутку, Бразилац Рикардо Зонта је возио спорије испред њих. Обично би то значило крај шанси за претицање. Али Мика је мислио другачије.

Фин је кренуо у напад тачно у тренутку када су обојица пролазили поред Зонте. Шумахер је морао да успори иза спорог Бразилца, а Хакинен је искористио другу путању и претекао обојуцу возача одједном. Немац није чак ни стигао да реагује.

„То је био један од најбољих маневара које сам извео у каријери” – присећао се касније Хеикинен.

Не-трка из 2021. године

Пре две године видео сам нешто још чудније. Киша је пљуштала као из кабла цео викенд. У недељу су услови били толико лоши да је трка трајала… три круга иза безбедносног аутомобила. И то је било све. За то су добили половину поена.

Возачи су били бесни. Гледаоци такође. FIA је признала да је то била организациона грешка. Та “трка” је променила правила у вези са минималним бројем кругова потребних за доделу пуне количине поена.

Прва победа Шумахера (1992)

Михаел је тада имао свега 23 године. Возио је за Бенеттон и нико није очекивао да може да победи у таквим условима. Киша, хаос, несреће – а млади Немац је пролазио кроз конкуренцију као нож кроз путер.

Ова победа је започела легенду. Шумахер је показао да уме да вози у свим условима. Остало је историја – седам титула шампиона.

Трагедија Хуберта (2019)

Не волим да пишем о томе, али смрт Антоана Ибера током трке Ф2 потресла је целу заједницу. Млади Француз имао је само 22 године. Несрећа је била толико озбиљна да је ФИА одмах започела рад на новим безбедносним решењима.

Уведене су додатне енергетски апсорбујуће баријере, промењене су процедуре неутрализације трка. Трагедија је подсетила све да Формула 1 и даље остаје опасан спорт.

Сви ти тренуци – тријумфи и трагедије – обликовали су историју Spa-Francorchamps. Сваки од њих оставио је траг у сећању навијача. Како се те емоције одражавају на пословну вредност и имиџ трке, размотрићемо у наставку…

Модерност, економија и зелена будућност трке

Заправо нисам очекивао да ГП Белгије доноси чак 106 милиона евра годишње региону Ардена. То је огроман новац за само један викенд трка. Али када се размисли о томе колико људи долази, колико хотела резервишу, колико хране купују – почиње да има смисла.

Већина тог новца долази из неколико извора. Карте су очигледне, али туризам заиста доноси највише. Људи долазе из целог света, остају неколико дана, обилазе околину. Спонзорства такође значајно доприносе укупном износу.

Liberty Media има уговор важи до 2025. Чуо сам да се воде разговори о продужењу, али то није тако једноставно. Спа је скуп за одржавање, а календар Ф1 се пуни.

Moët & Chandon улази као титуларни спонзор у 2025. Занимљив избор – шампањац и трке су увек ишли руку под руку. Њихове маркетиншке активације требало би да буду прилично обимне, иако детаљи још нису објављени.

Оно што ме изненадило је колико озбиљно схватају тему екологије. Смањење емисије CO₂, хибридни мотори — то је једна ствар. Али организују и посебне аутобусе за навијаче, како би мање аутомобила кружило околином. То има смисла — те гужве после трке су ужасне.

Мислим да до 2030. године аутомобилски спорт мора постати још зеленији. У супротном, друштвени притисак ће бити превелик. Ф1 је тога свесна и покушава да се прилагоди.

Бизнис са Спа је у чудној ситуацији. С једне стране доноси новац и има историју. С друге стране — трошкови расту, а нове стазе нуде више новца. То је балансирање између традиције и стварне економије.

Да ли је та равнотежа страсти и одговорности довољна да Белгијски ГП остане у календару?

Правац будућност – шта даље са Гран при Белгије?

Да ли ће Гран при Белгије опстати наредну деценију? Често размишљам о томе, посматрајући промене у Ф1.

Примећујем три кључна тренда која обликују будућност Spa-Francorchamps:

• Млади победници попут Пијастрија или Нориса привлаче нову генерацију навијача – то мења демографију публике и отвара врата свежим спонзорима
• АИ технологије у прогнозама времена и предстојећи мотори са неутралном емисијом угљеника могу учинити да Спа постане лабораторија за Ф1
• Продужетак уговора после 2025. године је борба између европске традиције и експанзије на нова тржишта

Мислим да је кључ у флексибилности. Спа не може да се ослања само на носталгију – мора да понуди нешто више од лепих успомена.

Будућност Гран прија Белгије зависи од тога да ли ће успети да споји своју легендарну историју са захтевима савременог спортског бизниса.

Том Ф

уредник за лајфстајл

Луксузни блог