Чиме се дијамант разликује од брилијанта?

Да ли знате да је тржиште дијаманата вредно око 90 милијарди долара годишње? И поред те огромне вредности, већина људи и даље меша дијамант са брилијантом. И сам сам дуго мислио да су то два различита камена.

Истина је једноставна, иако је маркетинг успешно замаглио. Дијамант је минерал — сирови камен који се вади из земље. Брилијант је једноставно дијамант који је прошао кроз руке брусача и добио карактеристичан облик са најмање 58 фасета. То је као да мешате јабуку са јабуком исеченом на кришке.

фото: baunat.com

Сећате ли се кампање “A Diamond is Forever” из 1947. године? Фирма De Beers је урадила нешто генијално. За неколико деценија убедила је свет да је дијамант синоним за вечну љубав. Пре тога, нико им није придавао посебан значај у вереничким прстеновима. Маркетинг је промовисао не само дијамант као симбол, већ је увео и појмовну забуну која траје до данас.

Чиме се дијамант разликује од брилијанта? – од сировог камена до сјаја

Заправо, разумем ту забуну. У златарама нико не каже „продаћу ти дијамант у брилијантском брусу“. Једноставно кажу „брилијант“, као да је то посебан камен. Чуо сам то стотину пута.

Да бисмо све то разумели, вреди дубље погледати у три кључне области:
– научна својства и структуру дијаманта
– процес брушења и различите облике завршне обраде.

Цела ова индустрија суочава се са занимљивим изазовима. Лабораторије сада производе дијаманте који се не могу разликовати од природних. Млађе генерације постављају питања о етици рударења. А друштво и даље наседа на маркетиншке трикове од пре неколико деценија.

Зато почнимо од научних основа – од тога шта је заправо дијамант на атомском нивоу и зашто његова структура чини овај материјал тако јединственим.

Дијамант под лупом – хемија, тврдоћа и реткост

Увек ме је фасцинирало то што су дијамант и графит практично исти материјал. Оба се састоје од чистог угљеника, али разлика у распореду атома чини да један оставља траг на папиру, а други сече стакло.

У дијаманту се сваки атом угљеника повезује са четири суседа, стварајући кубичну мрежу. То је као савршено организован град у коме свако има своје место.

фото: baunat.com

Графит има слојевиту структуру – атоми се распоређују у равне листове који се лако померају.

Ове бројке импресионирају. Дијамант проводи топлоту боље од већине метала, али струју уопште не проводи. Парадокс, зар не?

Природни дијамант настаје дубоко под земљом, при притиску од 45-60 хиљада атмосфера и температури већој од 1 000 степени. Процес траје милионима година. Зато не чуди што се годишње ископа само 142 милиона карата – звучи много, али то је око 28 тона за цео свет.

фото: blog.brilliance.com

Синтетички дијаманти потпуно мењају правила игре. У лабораторији се могу добити за неколико недеља. Користе се две методе – HPHT (висок притисак и температура) или CVD (таложење из гасне фазе). Физичка својства? Идентична. Хемијски их није могуће разликовати.

Статистика говори сама за себе. У 2025. години синтетика ће чинити 30% тржишта. То је скок са неколико процената пре десет година. За индустрију то је револуција – може се добити материјал тврдоће 10 по Мосовој скали без чекања на геолошке случајности.

Истина је да је природи требало милијарде година да створи нешто што су људи савладали за неколико десетина.

Занимљивост за крај – један карат је 200 милиграма. Просечан дијамант на бурми тежи око пола карата. Микроскопска количина угљеника која је прошла кроз паклену трансформацију.

Пошто знамо сировину, да видимо шта може прави брусење.

Тајна 58 фасета – моћ брилијантског бруса

Понекад се питам да ли људи уопште схватају ту ценовну провалију. Сирови дијамант кошта 100-500 УСД по карату, а када се изшлифује у брилијант? Већ око 6.000 УСД за један карат. То није обична маржа – то је магија геометрије.

Заправо, све је почело од Винцента Перуција у XVII веку. Тај човек је поставио основе, али праву револуцију направио је Марсел Толковски 1919. године. Његов математички модел био је прекретница. Израчунао је идеалне пропорције које максимално повећавају одсјај светлости.

Анатомија шлифовања је заиста прецизна уметност – 33 фасете у круни, 24 у павиљону и један мали куљет на дну. Угао круне износи тачно 34,5 степени. Звучи технички, али сваки степен је битан.

Процес сечења има три главне фазе:

1. Прелиминарно обликовање – одређивање основних пропорција
2. Брушење круне – ових 33 горњих фасета
3. Завршна обрада павиљона – доњих 24 фасета плус кулет

Зашто баш 58 фасета? То је питање физике светлости. Свака фасета делује као мало огледало. Светлост улази кроз круну, одбија се од павиљона и враћа у наше око. Овај плес зракова ствара сјај – основно одбијање беле светлости.

Затим имамо „ватру“ – оне дугине бљескове. То је дисперзија светлости на појединачне боје. И на крају сцинтилација – треперење када померамо дијамант. Ова три ефекта заједно дају тај хипнотишући изглед.

Сећам се када сам први пут видео поређење брилијанта са дијамантом брушеним у другом облику. Разлика је била упадљива. Брилијант је једноставно живео, треперио, привлачио поглед.

Занимљивост – нису све 58 фасета једнако важне. Оне у круни су кључне за сјај, док павиљон углавном одговара за „ватру“. Кулет на дну? Практично невидљив, али стабилизује целу структуру.

Када знамо шта даје брилијантима сјај, размислимо како их свесно куповати.

Твој свестан избор – будућност дијаманата и наредни кораци

Последњих месеци посматрам како се мења тржиште дијаманата. То је фасцинантно, али и помало забрињавајуће.

фото: koserjewelers.com

Аналитичари предвиђају да би синтетички дијаманти могли да чине половину целог тржишта већ до 2030. године. Звучи као научна фантастика, али технологија се заиста тако брзо развија. Сећам се да су пре само пет година синтетички дијаманти били лако препознатљиви – сада? Без специјалистичке опреме практично је немогуће.

„Синтетичка револуција ће променити лице златарства у наредној деценији – питање је да ли смо на то спремни.”

Управо зато је сертификација кључна. Кимберли процес из 2003. године елиминисао је већину крвавих дијаманата са тржишта, али данас нам треба нешто више. GIA сертификат је већ стандард, није опција.

Конкретно – шта радити пре куповине?

• Одреди реалан буџет и држи га се (лако је да те понесе у салону)

• Изабери провереног продавца са сертификованим камењем

• Постави конкретна питања о пореклу и документацији

Не стидим се да питам све што ме занима. Ово је велика инвестиција.

Будућност припада транспарентности – сваки камен ће имати своју дигиталну историју, од рудника до прстена.

фото: brilliance.com

Блокчејн већ сада прати неке дијаманте. За неколико година вероватно ћемо скенирати QR код и видети цео пут нашег камена. Етичко порекло више неће бити само маркетиншка парола, већ обавеза.

Технологије за откривање синтетике такође напредују. Лабораторије улажу милионе у нове методе идентификације. То је трка у наоружању између произвођача синтетике и стручњака.

Понекад мислим да је ова револуција добра промена. Више избора, ниже цене, мање етичких проблема. Али с друге стране – да ли традиција хиљадама година треба једноставно да нестане?

Свесна одлука данас значи више него икада. Не купуј наслепо – постављај питања, проверавај сертификате, бирај у складу са својим вредностима.

Michael

уредник инвестиције & lifestyle

Luxury Blog