Тиха луксузност: шта је то и зашто осваја свет моде и стила
Тихи луксуз је нова дефиниција елеганције, која не виче о себи на сваком ћошку. То је као да је неко коначно схватио да право достојанство не захтева рекламу.
Стил quiet luxury заснива се на томе да су ствари скупе, али то нико одмах не примети. Кашмирски џемпер без икаквих натписа.
Фот. lapatiala.com
Нова дефиниција луксуза: рађање тренда тихог луксуза
Зашто овај тренд добија на популарности? Можда зато што су људи већ уморни од све те демонстрације. Друштвене мреже су показале све до крајњих граница. Сада је у моди бити дискретан.
Вредности које стоје иза тихог луксуза пре свега су квалитет материјала и израде. Неко купује капут који ће носити десет година, уместо пет јефтиних јакни. То има смисла, зар не?
Интересантно је и то како се мења менталитет потрошача. Млађе генерације више не желе да показују свој статус преко брендираних логоа. Више воле да улажу у ствари које су саме по себи лепе. То може значити да друштво сазрева када је у питању потрошња.
Тихи луксуз је одговор на визуелно преоптерећење нашег доба. У свету пуном вике, шапати постају најгласнији.
Кључне карактеристике тихог луксуза
Тихи луксуз је нешто потпуно другачије од оних сјајних торби са великим логотипима који се виде издалека. Људи често мисле да луксуз мора да виче о себи, али истина је супротна.
Стил quiet luxury заснива се на томе да квалитет говори сам за себе. Материјали су најбољи могући – кашмир, свила, кожа највише класе. Али на њима нема никаквих ознака које би викале „погледај колико ово кошта“. То је помало као са добрим вином – познавалац ће одмах препознати, али просечан човек може да прође поред тога равнодушно.
Минимализам је основа. Једноставни кројеви, умерене боје, без непотребних додатака. Непознати луксузни брендови често се специјализују управо за такав приступ. Њихове клијенткиње не желе да се истичу, већ да се осећају посебно.
Дискретна елеганција значи више него показивање. Врхунски ниш брендови то савршено разумеју. Праве ствари које изгледају обично, али додир одмах открива њихову праву вредност. Ниш производи који су скупи често коштају читаво богатство, али то нико неће приметити на први поглед.
Разлика између традиционалног луксуза и тихог? Први жели да импресионира друге, други је ту да задовољи корисницу. Традиционални луксуз је спектакл, тихи луксуз је лични ужитак. Понекад се питам да ли је то једноставно питање година – млађи желе да се истакну, старији више цене удобност без помпе.
Овај приступ мења целу филозофију потрошње. Уместо да се купују ствари које остављају утисак, бирају се оне које доносе радост у свакодневној употреби.
Историја и еволуција појма тихог луксуза
Тихи луксуз није нови модни тренд, како би се могло помислити. Његови корени сежу у давна времена, када права аристократија није морала да се размеће.
У XIX веку богата европска властела носила је одећу од најквалитетнијих материјала, али без упадљивих логоа. Само упућени су то знали да препознају. То је била својеврсна игра – препознавање квалитета без демонстрације.
Преокрет је наступио после Другог светског рата. Ново богатство почело је да се показује другачије него стари новац. Луксузни брендови су открили да могу да зарађују на логоманији. Деценијама је управо то доминирало.
Стил quiet luxury се вратио почетком XXI века, када су људи почели да траже аутентичност.
Друштвене мреже су промениле све. Парадоксално – што је више било приказивања на интернету, то су неки све више жудели за правим луксузом без помпе. Поново је постало модерно оно што може да препозна само неко ко се заиста разуме.
Финансијска криза из 2008. године такође је имала свој значај. Острентативно трошење постало је неприкладно. Људи са новцем почели су да се стиде показивања богатства.
Данас је тихи луксуз одговор на визуелно преоптерећење. У свету пуном реклама и логоа, једноставност је постала луксуз сама по себи. Занимљиво је како се историја понавља.
Младе генерације сада откривају оно што су њихове прабаке знале инстинктивно – права елеганција не виче.
Фот. vibrandoors.co.uk
Тиха луксузност у моди: како препознати овај стил?
Некада сам мислила да луксуз увек мора да буде видљив издалека. Златни лого, сјајни додаци, упадљиве боје. Али стил quiet luxury је нешто потпуно другачије.
Овај тренд подразумева да скупе ствари уопште не морају да се истичу. Људи носе одећу која изгледа обично, али кошта право богатство. То је као ледени брег – већина вредности је скривена испод површине.
Типичне боје су беж, сива, крем, морнарско плава. Ништа упадљиво. Кројеви једноставни, класични. Често оверсиз, али елегантан. Материјали праве разлику – кашмирски џемпери, свилене блузе, алпак вуна. Додирнеш и одмах осетиш разлику.
Непознате луксузне марке као што су Brunello Cucinelli или Loro Piana представљају квинтесенцију овог стила. Неко може проћи поред особе у таквој блузи и помислити да је то обичан џемпер из ланца продавница. А у ствари, кошта више од месечне плате.
Топ ниш брендови често чак ни немају видљив лого. The Row, Lemaire, COS у скупљој варијанти. Ниш накит такође иде у том правцу – суптилно злато, једноставне форме. Ништа што упада у очи.
Занимљива ствар са тим нишним, скупим производима – људи их купују управо зато што их не може свако препознати. То је као неки код међу упућенима. Знају, виде квалитет, али се тиме не хвале на сваком кораку.
Прави quiet стил је умеће трошења новца тако да нико не зна колико сте потрошили. Парадокс, али функционише.
Тихи луксуз и традиционални луксуз: поређење вредности
Да ли се још неко сећа времена када је луксуз значио велико лого на торби? Сада све више људи бира потпуно другачији приступ.
Стил quiet luxury је заправо супротност свему што се традиционално повезивало са богатством. Уместо упадљивих симбола, људи траже ствари савршене израде, али невидљиве за случајног посматрача. То је помало као… па, као да неко има најбољи кашмир на свету, али то нико неће приметити на први поглед.
Традиционални луксуз је функционисао по принципу показивања. Што је веће лого, то боље. Што више сија, то изгледа скупље. Људи су куповали одређене брендове да би други знали да то могу да приуште. То је била игра статуса, веома отворена.
Тихи луксуз потпуно мења правила ове игре. Овде је у питању квалитет материјала, прецизност израде, понекад чак и историја бренда – али не нужно и његова препознатљивост. Непознати луксузни брендови добијају на значају јер нуде нешто ексклузивно без демонстрације.
Вредности су се такође промениле. Некада су се ствари куповале да би се показао успех. Сада се купују за себе – због задовољства што поседујеш нешто јединствено. То је више лично искуство него друштвена порука.
Топ ниш брендови одлично користе овај тренд. Производе за уску групу људи која цени дискретност. Њихови клијенти радије ће бити потцењени него прецењени, ако се то тако може рећи.
Потрошња је постала промишљенија. Људи купују мање, али боље. Уместо десет просечних ствари, бирају једну савршену. То је ментална промена – од количине ка квалитету, од показивања ка задовољству.
Зашто све више људи бира тихи луксуз?
Тихи луксуз није случајност, није чудо што одједном сви причају о њему. Људима је једноставно доста тога да се показују великим логотипима на мајицама или торбама.
Некада сам мислила да је луксуз само онај сјај са реклама за Chanel или Gucci. Али сада видим како другарице купују непознате луксузне брендове који коштају читаво богатство, а нико не може да препозна по изгледу. Чудан је то осећај – носиш нешто што кошта три хиљаде, а изгледа као да је из обичне продавнице.
Економски гледано, млади људи једноставно не могу да приуште класичан луксуз. Зато бирају quiet стил – купују мање ствари, али бољег квалитета. Једна добра јакна уместо пет јефтиних. Има смисла, зар не?
Психолошки, то је такође занимљива појава – људи желе да се истакну, али не желе да вичу о томе.
Топ ниш брендови су управо одговор на ту потребу. Неко зна да има нешто јединствено, али само упућени ће то приметити. То је као тајни клуб за богаташе, само суптилније.
Друштвене мреже су такође утицале на то. Свима је већ доста тог сталног показивања. Инфлуенсерке почињу да промовишу нишне, скупе производе уместо упадљивих брендова. То је генерацијска промена – и моја бака је увек говорила да је прави луксуз онда када не мораш да причаш о њему.
Можда је то такође питање друштвене зрелости. Људи су коначно схватили да не морају да доказују своју вредност преко етикета на одећи.
Тихи луксуз ван моде: ентеријери, аутомобили и лајфстајл
Тихи луксуз није само мода за скупу одећу без логоа. То је начин размишљања о животу који утиче на све изборе.
У ентеријеру се то најбоље види. Уместо позлаћених
fot. freepik.com
И у аутомобилској индустрији важи ово правило. Луксузни нишни
Понекад се питам да ли није у питању само умор од сталног показивања. На крају крајева, друштвене мреже су учиниле да сви покушавају да се надмећу у демонстрирању богатства.
Нишови скупи производи функционишу на сличан начин. Парфеми из малих мануфактура уместо популарних брендова.
Стил quiet luxury мења и свакодневну куповину. Неко бира путер из мале млекаре, а не из супермаркета. Кафу из мале пржионице. Троши више, али то ради свесно и без помпе.
Овај приступ има своја ограничења – потребно је имати доста знања да би се правај квалитет разликовао од маркетинга. Али за многе људе то је постао начин да побегну од консумеризма заснованог на привиду.
Како применити принципе тихог луксуза у свакодневном животу?
Тихи луксуз није само мода, већ начин размишљања о стварима које нас окружују. Неко може помислити да је то још један тренд са Инстаграма, али заправо… није баш тако.
Основа овог стила је улагање у квалитет уместо у лого. Уместо да купујете мајицу са великим натписом познатог бренда, боље је одабрати нешто од висококвалитетног памука мање познате фирме. Луксуз се крије у детаљу који није видљив на први поглед.
У одевању вреди бирати неутралне боје – беж, сива, крем, морнарско плава. Ове нијансе никада не излазе из моде. Материјали су важни – кашмир, свила, висококвалитетна вуна. Мање познати луксузни брендови често нуде бољи квалитет од оних познатих.
Када је у питању окружење, правило је слично. Уместо да испуниш стан стварима, боље је имати мање, али квалитетније. Једна добра ваза је боља од пет јефтиних. Врхунски ниш брендови у категорији уређења ентеријера понекад коштају више, али трају годинама.
Ниш производи високе цене у козметици такође се уклапају у ову филозофију. Уместо полице пуне крема, боље је имати неколико проверених производа. Quiet стил је управо то – мање буке, више суштине.
Кључ је стрпљење. Не можете променити цео начин живота за месец дана. Боље је почети од једне ствари – можда од прегледа ормара или избацивања пола ситница са полице.
Фот. lapatiala.com
Суптилност као нова снага: будућност тихог луксуза
Тихи луксуз је заправо повратак коренима. Некада није било потребе да се гласно показује да имаш новац. Сада људи поново откривају да је прави престиж нешто више од логотипа на ташни.
Овај тренд мења начин размишљања о статусу. Уместо да показују богатство, људи желе да га доживе. То значи куповати добре ствари, али не нужно препознатљиве. Квалитет уместо публицитета.
Разлика у односу на традиционални луксуз је очигледна. Некада је било важно да сви знају колико сте потрошили. Сада је важније да се сами осећате добро. Смирено, без друштвеног притиска.
Мотивације су различите. Некима је доста да их други процењују на основу ствари. Други су једноставно сазрели до тога да никоме не морају да се правдају. Неке је једноставно сморио цео тај спектакл.
Практична примена овог приступа може се наћи свуда – од одеће до ентеријера.
У моди то значи куповину добро скројених ствари без великих натписа. У
Предности су опипљиве. Мање стреса повезаног са одржавањем имиџа. Више новца остаје за ствари које заиста радују. И што је најважније – човек може да буде свој.
Стил quiet luxury није мода која ће проћи. То је начин живота који има смисла. Посебно сада, када су сви уморни од сталне трке за пажњом. Понекад је најбоље једноставно живети добро, без помпе.
Оставите коментар