Нови небодер Louis Vuitton – икона луксуза у ери одрживости

Знате шта, понекад мислим да живимо у лудим временима. Louis Vuitton – тај бренд који ми је до скоро асоцирао углавном на ташне – данас је део империје LVMH вредне више од 380 милијарди евра. То је више него БДП целе Пољске, ако се неко пита.

Али о чему ја заправо причам? Пре неколико месеци на мом X се појавило нешто што ме је потпуно изненадило. Објава о мистериозном пројекту у Шангају:

„The Louis се уздиже у Шангају – луксуз у новом, вертикалном издању. Долази 2025.”

Овај твит је видело више од 150 хиљада људи. И ја сам, наравно, кликнуо. Тако сам сазнао за планове изградње нечега што медији већ називају „Нови облакодер Louis Vuitton“.

Нови облакодер Louis Vuitton – луксуз, или ништа – тако једноставно!

2025. година биће преломни тренутак за луксуз у архитектури. Не ради се само о још једној високој згради – већ о начину на који премиум брендови почињу да размишљају о простору. Видим то и на другим пројектима. Hermes, Cartier, сви одједном желе да граде не само продавнице, већ читаве комплексе.

фото: privatenewport.com

Зашто баш сада? Вероватно зато што је Азија постала највеће тржиште за луксуз. А Кина… па, тамо се све гради веће и спектакуларније.

У овом тексту осврнућу се на три кључна аспекта ове приче:

• Генеза пројекта – одакле је уопште дошла идеја за облакодер Louis Vuitton
• Архитектура – како ће изгледати та зграда и шта је чини јединственом
• Утицај на тржиште – да ли ће то променити начин на који доживљавамо луксуз у урбаном простору

Понекад се питам да ли ћемо за двадесет година шетати градовима пуним облакодера различитих брендова. Да ли ће сваки од њих имати своју карактеристичну зграду, као што данас има свој flagship store?

Од кофера до облакодера – настанак смеле визије

Питао сам се у последње време како је Louis Vuitton дошао на идеју да изгради облакодер. А све је почело од мале радионице у којој су се правили кофери.

фото: vitkac.com

Када прелиставам историју овог бренда, јасно видим линију архитектонског развоја:

– 1854 – Жорж-Луј Витон отвара прву радионицу у улици rue Neuve des Capucines у Паризу

– 1900 – Прва права flagship продавница на Place Vendôme

– 1987 – Велико отварање у Токију, које је показало потенцијал азијских тржишта

– 2014 – Спектакуларан бутик у New Bond Street у Лондону са покретним панелима

– 2021 – Ginza Namiki у Токију као „живи уметнички објекат“

– 2025 – Планирано завршетак првог облакодера бренда

Оно што ме погађа у овој хронологији је постепени прелазак од једноставне функционалности до правих архитектонских дела. Продавница у Гинзи из 2021. више није била обична продајна тачка. То је била уметничка инсталација која се мењала током дана.

Мислим да је кључ за разумевање ове еволуције управо у тим flagship продавницама из последњих година. Свака од њих је тестирала неку нову концепцију простора. New Bond Street је испитивао како купци реагују на динамичну архитектуру. Ginza је отишла још даље – тамо је сама зграда постала производ.

Не сме се заборавити ни улога амбасадора бренда у овом процесу. Сећам се како је Ема Стоун позирала испред лондонске продавнице, а те фотографије су обишле цео свет. После је било слично и са Гинзом – свака звезда која се тамо појавила аутоматски је промовисала не само торбе, већ и целу архитектонску визију.

фото: us.louisvuitton.com

То је прилично паметно, јер данас људи фотографишу не само производе, већ и сам ентеријер продавница. Instagram је променио начин на који брендови размишљају о простору.

Заправо, овај облакодер је логична последица онога што је Louis Vuitton тестирао последњих година. Прво мали експерименти са покретним елементима, затим читаве „живе“ фасаде. Сада је дошло време за нешто веће.

Биће занимљиво видети како ће се сва та искуства пренети у стварни архитектонски пројекат целе зграде.

Архитектура, одрживост и технологија на висинама

Већ сам видео неколико пројеката OMA у Азији, али оно што је Shohei Shigematsu осмислио за “The Louis” у Шангају заиста је нешто ново. Стојећи испред визуализација, човек одмах примећује та карактеристична померања између спратова – као да је неко наслагао кутије у неправилан стог. То није случајност, већ промишљена игра са традиционалном формом облакодера.

Мислим да је најзанимљивије у овом пројекту преношење решења из Гинзе на потпуно други ниво. Тамо смо имали 12 спратова, овде говоримо о правом облакодеру. LEED Silver из 2021. године показао је да је могуће ускладити луксуз са еколошком одговорношћу. У Шангају желе да оду још даље.

Материјали су посебна прича. Сећам се када су у Вандому увели систем са у потпуности рециклираним металом – звучало је храбро, али је функционисало. Сада слична идеја треба да се примени на 40-50 спратова. FSC-сертификовано дрво у тако високој згради? То ће бити тест за целу индустрију. Не кријем, занима ме како ће решити питања противпожарне заштите и конструкције.

Дигитални слој целог пројекта делује подједнако амбициозно као и архитектура. Апликација са проширеном стварношћу треба да води посетиоце кроз све нивое. Сваки спрат је другачија технологија, другачија интеракција. Чуо сам да планирају нешто попут “phygital floors” – простори где се физички производи спајају са дигиталним искуствима. Звучи футуристички, али после онога што сам видео у Токију, знам да то више није научна фантастика.

Климатизационе инсталације наводно ће бити сакривене у тим померањима између спратова. Паметно решење – естетика и функционалност у једном. Ипак, питам се како ће то утицати на трошкове одржавања…

Ова кула може променити начин размишљања о луксузним објектима у центрима градова. Видећемо да ли ће се теорија преточити у праксу.

фото: privatenewport.com

Зашто ће овај пројекат променити премиум тржиште

Знате ли шта ме чуди? Зашто сви причају о томе како ће та кула изгледати, а нико не пита оно што је заиста важно – новац. Ја на све ово гледам из бизнис угла и видим потпуно другу слику.

LVMH је завршио 2024. годину са приходом од 84,7 милијарди €. Број премиум бутика: 460. Просечан раст продаје након отварања flagship продавнице: 23%. Просечан engagement на друштвеним мрежама за архитектонске пројекте: 28.046 лајкова у првој недељи.

Није случајно што Бернар Арно улаже милионе у овакве пројекте. Свака спектакуларна зграда је као магнет за купце, али и за друштвене мреже. Људи сликају, тагују пријатеље, а то директно утиче на продају.

Сећам се када су отворили тај бутик у Гинзи. Мобилна апликација је забележила раст преузимања од 340% у првом месецу. Онлајн продаја у региону порасла је за 28%. То није магија – то је само добро испланирана стратегија.

фото: adfwebmagazine.jp

Наравно, постоје и ризици. Људи све чешће замерају луксузним брендовима на елитизму. Плус, све те оптужбе за greenwashing када градиш нешто толико скупо. Али са друге стране, имаш огромне шансе – азијско-пацифичко тржиште расте невероватном брзином, а спајање физичких продавница са дигиталном технологијом је будућност ритејла.

По мом мишљењу, овај пројекат није хировитост милијардера. То је хладна калкулација. Сваки евро уложен у спектакуларну архитектуру вратиће се дупло кроз већу продају и препознатљивост бренда. Louis Vuitton не гради кулу – гради машину за прављење новца.

А како ће све то утицати на целу луксузну индустрију у наредним годинама? То је већ друга прича.

фото: privatenewport.com

Куда ће водити следећи корак – сценарији за 2030+

Понекад се питам да ли све те тржишне анализе уопште имају смисла када гледам шта се дешава са луксузним облакодерима. Али искрено, мислим да смо управо на прагу прекретнице.

Оно што видим у овим трендовима нису само још једне зграде са скупим материјалима. Вредност брендова повезаних са луксузном архитектуром може премашити 30 милијарди долара до 2030. године – и то пре свега захваљујући иновацијама, а не само подизању цена. Био-материјали почињу да постају стандард, а не хирови. Миксована реалност у куповини звучи футуристички, али већ је тестирају у Сингапуру. А регион АСЕАН? Тамо се дешава права револуција у овом сегменту.

Луксуз будућности неће бити демонстрација, већ хармонија са окружењем и технологијом.

фото: eu.louisvuitton.com

Замишљам сценарио из 2032. године. Стојиш у апартману на 60. спрату у Куала Лумпуру. Зидови од биокомпозита апсорбују CO2. Прозори мењају провидност у складу са твојим расположењем. Балкон има сопствену микроклиму. Ово није научна фантастика – први прототипови већ настају.

Можда звучи наивно, али верујем да ће те зграде променити начин на који размишљамо о животу у граду.

Марк

lifestyle & business

Luxury Blog