Ники Лауда – од пламена Нирбургринга до легенде Формуле 1

Ferrari 312T2 гори на температури од 800°C на Нирбургрингу. 01.08.1976. године. Ники Лауда заробљен у паклу од стаклопластике и челика. Његово лице истопљено, плућа испуњена отровом. Смрт делује неизбежно.

А ипак, исти тај човек постаће троструки шампион света Формуле 1.

Видиш, понекад мислим да су праве приче невероватније од најбољих филмова. Лауда је доказ да људска воља може да победи све – чак и жар од 800 степени и опекотине трећег степена на лицу. 42 дана између несреће и повратка у кокпит. Четрдесет два дана да се са самртничке постеље вратиш за волан најбржих машина на свету.

Ники Лауда – зашто нас његова прича и даље фасцинира?

Историја Никија и даље живи. У сезони 2024. Mercedes -AMG F1 возио је са црвеном траком на хало-у – у његову част. Не без разлога. Лауда није само легенда прошлости, он је узор савременим возачима. Његов однос према ризику, технологији и самој уметности трка и даље инспирише.

фото: mclaren.com

Шта нас толико фасцинира у његовој судбини у 2025. години? Можда зато што живимо у епохи у којој се свака грешка снима, анализира и коментарише. А Лауда је направио највећу могућу грешку – дозволио је да га ватра замало убије. И вратио се јачи.

У овој причи открићеш како је дечак из аустријске пословне породице постао једна од најважнијих личности мотоспорта. Разумећеш зашто је његово ривалство са Џејмсом Хантом нешто више од спортског надметања. Упознаћеш човека који је умео да погледа смрти у очи и каже „не данас“. Видећеш како његово наслеђе обликује савремену Формулу 1.

Али да бисмо све то разумели, морамо да се вратимо на почетак. У Беч педесетих година, где је један тврдоглави клинац сањао о нечем већем од породичног бизниса.

Од младог банкарa до мајстора волана: ране године и пут до врха Ф1

Знаш, породица банкара није била одушевљена када је Ники Лауда објавио да напушта финансијску каријеру због трка. Деда је основао банку, отац је водио, а онда одједном унук жели да вози по стазама. Свађе у кући биле су жестоке.

Али Лауда је имао план. 1971. године урадио је нешто што звучи као лудост — узео је кредит под хипотеку животног осигурања и кренуо у Формулу 2. Не би се свако на то усудио, искрено речено. Али он је знао да без новца нема тркања, а без тркања нема каријере.

Прве године су биле тешке. Возио је где год је могао, учио на свакој стази.

Ти резултати нису били импресивни, али Лауда је све посматрао. Сваки одвијач, свако подешавање, сваки технички детаљ. Механичари су говорили да поставља више питања него сви остали возачи заједно.

Преокрет је дошао 1974. године током тестирања за Ferrari. Енцо Ferrari је слушао његове примедбе о понашању аутомобила и наводно рекао: „Овај момак разуме у чему је ствар.” Лауда није само возио брзо – умео је да објасни зашто се аутомобил понаша на одређени начин у кривинама.

Сезона 1975. била је нешто невероватно. Ferrari 312T са 3,0-литарским боксер V12 мотором показао се као идеалан. Ауто је тежио 575 кг, имао је 495 КС и Лауда се у њему осећао као код куће.

фото: sportscarmarket.com

Пет кључних трка те сезоне:

1. Монако (11.05.1975) – прва победа за Ферари
2. Белгија (25.05.1975) – доминација од старта до циља
3. Шведска (08.06.1975) – победио упркос проблемима са кочницама
4. Француска (06.07.1975) – пол позиција и победа
5. САД (05.10.1975) – последња трка која је запечатила титулу

Статистике говоре све: 5 победа, 9 пол позиција, 64,5 поена. Друго место заузео је Емерсон Фитипалди са 45 поена. Разлика је била огромна.

Сећам се како сам гледао те трке на телевизији. Лауда је возио другачије од осталих. Смирено, без непотребног ризика, али увек брзо. Као да је све унапред израчунао.

Ферари је био задовољан, навијачи такође. Прва шампионска титула за тим од 1964. године. Али 1976. година је требало да донесе још веће изазове.

55 секунди у пламену: несрећа из 1976. и тријумфални повратак

Можеш ли да замислиш како је изгубити контролу над болидом при 200 км/ч? 1. августа 1976. године на Нирбургрингу Ники Лауда је то сазнао на сопственој кожи. Вешање је једноставно отказало послушност – без икаквих упозорења, без сигнала. У једном тренутку си светски шампион, а у следећем твој Ферари гори као бакља.

фото: skysports.com

Пламен је одмах захватио кабину. Лауда је провео у том паклу 55 секунди – вечност за онога ко гори жив. Када су га коначно извукли из олупине, лекари су били сигурни у једно – неће преживети.

„Мој живот је математика, ризик мора да се исплати”

Временска линија опоравка:

→ 1. август: Несрећа, опекотине првог до трећег степена, губитак капака, последње помазање
→ 20. август: Први свесни разговори са породицом
→ 9. октобар: Повратак у кокпит на ГП Италије – само 42 дана после несреће
→ 24. октобар: ГП Јапана – одлука која га је коштала титуле

Баш тај последњи датум највише боли. Хант је јурио као луд целе сезоне, а Лауда је имао све у својим рукама. Проблем? Киша у Фуџију претворила је стазу у клизалиште. Ники је погледао услове и рекао себи – не, данас није вредно умирати. Повукао се после два круга.

Хант је освојио шампионат са једним поеном разлике. Једним проклетим поеном.

Али знаш Лауду – математичар у срцу, упоран као ретко ко. Сезона 1977. била је његова освета. Без сентимената, без сажаљења према себи. Само је возио и побеђивао. 72 поена у коначном пласману и друга титула у џепу. Хант? Није му ни пришао.

Што је занимљиво, мислио сам да ће после такве драме Ники успорити. Ништа даље од истине. Године 1984, већ као ветеран Мекларена, водио је најжешћу борбу каријере са Аленом Простом. Француз је био млађи, бржи, гладан успеха. Али Лауда је имао нешто што Прост још није упознао – знао је какав је укус пораза и како се из њега подићи.

Пола поена. То је све што их је делило у коначном пласману. Пола поена предности Лауде над будућом легендом. Са 35 година, са ожиљцима од опекотина, аустријски ледени човек показао је младом вуку ко је газда.

Иста она одлучност која му је омогућила да се врати са ивице смрти и одузме Ханту сласт тријумфа, касније му је служила у бизнису. Али то је већ друга прича.

Са стазе до неба: пословна каријера, авијација и улога у Mercedes F1

Знаш, кад гледам на Лаудину каријеру после трка, подсећа ме на пит-стоп. Само што уместо 3 секунде, трајало је деценијама. И уместо замене гума, тип је градио авио империју.

фото: formula1.com

Lauda Air је настала 1979. године, али не одмах. Ники је тада имао још једну сезону у Ferrari, али је већ размишљао о бизнису. Стратегија је била једноставна – дуге руте, Boeing 767 па касније 777, без јефтиних трикова. Као у тркама – квалитет, прецизност, поузданост.

Проблем је настао 26. маја 1991. Лет 004 за Бангкок срушио се у Тајланду. Сви су погинули. Lauda није прихватио стандардно “извините, несрећа”. Лично је отпутовао у Америку, стао лицем у лице са инжењерима Boeinga. Није био тип који одустаје.

Испоставило се да је проблем био у систему обртања потиска мотора. Boeing 767 је имао конструкциону ману. Lauda се за то борио годинама, док Boeing коначно није признао грешку. То га је коштало богатство и живце, али је победио. Као и увек.

Онда су дошле деведесете и двехиљадите – Lauda Air је расла, али је 2000. продао већину удела Austrian Airlines-у за око 200 000 000 евра.

Године 2003. основао је Niki – још једну компанију, овог пута нискобуџетну. Мислим да му је досадио мир. Niki је пословао до 2017, када га је претворио у Laudamotion. Ryanair је ушао као партнер, али је Lauda задржао контролу над брендом.

Занимљиво је како се све то повезује са F1. Године 2012. Mercedes га је позвао као non-executive chairman. Није био тамо ради украса. Управо је Lauda наговорио Lewisa Hamiltona да пређе из McLarena 2013. Разговарали су сатима, Ники га је убеђивао да је Mercedes будућност.

Хамилтон је оклевао. МцЛарен је била његова прва љубав, али Лауда је знао људе. Знао је да Лјуису требају нови изазови. И био је у праву – од 2014. године Мерцедес доминира, Хамилтон већ има неколико титула са тим тимом.

Прекретнице у развоју Лаудиних авио-компанија:

• 1979 – оснивање Lauda Air
• 1991 – катастрофа лета 004 и борба са Boeing-ом
• 2000 – продаја већинског удела Austrian Airlines
• 2003 – почетак линије Niki
• 2017 – трансформација у Laudamotion са Ryanair

У Мерцедесу, Лауда је био као катализатор. Тото Волф је водио операције, али Ники је имао последњу реч у кључним одлукама. Возачи су га поштовали јер је знао шта значи седети у болиду при 300 км/ч.

Понекад се питам да ли је Лауда уопште умео да стане. Ваздухопловство, Ф1, хотели, још неки други бизниси. Човек је имао седамдесет година и даље је летео по свету, преговарао уговоре, проверавао сваки детаљ.

Управо та вишедимензионалност га је чинила изузетним предузетником. Није био само бивши возач са носталгијом. Био је бизнисмен који је разумео технологију, људе и тржиште. И који се никада није плашио да каже истину, чак и ако је болела.

фото: autohebdo.pl

Наслеђе које не бледи: лекције Лауде за будуће генерације

Може ли се научити храбрости од човека који је прошао кроз пакао и вратио се још јачи?

Лауда нам је оставио три универзалне лекције које функционишу свуда – од стартапова до великих корпорација.

Прва лекција: калкулисан ризик није коцкање. Ники никада није био лудак за воланом. Сваки маневар имао је своје оправдање у подацима, у анализи. Исто важи и у бизнису – преузимај ризик, али увек заснован на чињеницама.

Друга лекција: подаци управљају свиме. Пре него што су други почели да причају о big data, Лауда је већ живео по бројкама. Време круга, температура гума, потрошња – све је било важно. Данас то звучи очигледно, али седамдесетих то је била револуција.

Трећа лекција: понекад мораш да се вратиш на почетак. После несреће могао је да одустане. Уместо тога, анализирао је ситуацију и вратио се јачи. У стартаповима то зову пивот.

Управо сам видео пример такве лекције у пракси. Млади тим из Кракова правио је апликацију за наручивање хране. После годину дана испоставило се да је тржиште презасићено. Уместо да одустану, анализирали су податке корисника. Открили су да људи најчешће користе њихове алате за планирање оброка. Пивот ка дијететској апликацији показао се као пун погодак.

„Ники нас је научио да је перфекција процес, а не циљ. Сваки дан доносио је нове податке, нове могућности за напредак”, каже Тото Волф, шеф тима Мерцедес.

У 2025. години ФИА је покренула пројекат „Lauda Safety Award“. Не ради се само о мотоспорту – награђују иновације у безбедности у свакој индустрији. Од нових шлемова за раднике на градилишту до система за упозоравање у фабрикама. Ово показује колико његов начин размишљања и даље инспирише.

Ове лекције можеш применити већ данас. На послу, у односима, у плановима за будућност. Не мораш бити возач Формуле 1. Довољно је да почнеш да размишљаш као Lauda – аналитички, храбро, али са разумом.

Његово наслеђе живи у свакој одлуци заснованој на подацима, у сваком повратку након неуспеха, у сваком прорачунатом ризику који преузимамо.

Mariano

уредник за лајфстајл

Luxury Blog