Moflin – AI робот који „осећа”

Мофлин Робот Аи Који Осећа
фот. tokyoweekender.com

Питам се да ли си икада сањао о љубимцу који никада неће бити болестан, неће морати да иде у шетњу у 6 ујутру, а ипак ће се заиста везати за тебе. Звучи као научна фантастика, али управо стиже на полице продавница.

Moflin је нешто што ја називам „AI-љубимцем” – пахуљасти робот величине морског зеца, који реагује на додир, препознаје глас власника и наводно развија сопствену личност. Не хода, не трчи, не изводи никакве трикове. Једноставно… постоји. И то би требало да буде његова највећа снага.

Moflin – робот AI

Зашто баш сада свуда чујем о њему? Прво, Јапанци су управо почели масовно да га купују након званичне премијере. Друго, ово није још један Furby или Tamagotchi – овде није реч о игри или бризи за виртуелно створење, већ о стварању праве емотивне везе. Тренд „емотивног AI” добија на замаху јер су људи све усамљенији. И искрено, понекад и сам осетим да бих после напорног дана радије загрлио нешто топло што од мене неће ништа тражити заузврат.

Обећање звучи примамљиво: смањење усамљености без обавеза. Нема храњења, нема посета ветеринару, нема уништених комада намештаја. Само топлина, реакције и постепено грађење односа. Неки људи кажу да је то тужна замена за праве контакте. Други у томе виде будућност психолошке подршке.

У наставку ћу проверити како Moflin заиста функционише изнутра – које сензоре има уграђене, како учи да препознаје власника и да ли заиста може да развије нешто налик карактеру. Касније ћу се осврнути на то за кога овај гаджет има смисла, а за кога је то само скупа играчка.

Како то функционише – емотивна вештачка интелигенција, сензори и понашања Moflina

Moflin није обична играчка са микропроцесорима – то је заправо мали рачунар који учи и покушава да симулира живот. И сам сам се питао како то уопште може да функционише у тако малој плишаној форми.

Сва магија почиње од сензора. Moflin има уграђене сензоре додира који реагују на притисак, микрофоне који хватају глас и звуке из окружења, IMU који мери покрет, као и сензоре светла. Сви ти надражаји стижу до система емотивне вештачке интелигенције, који их анализира и претвара у унутрашња стања робота. Заправо, то је фасцинантно – додир на стомаку може изазвати другачију реакцију него на леђима.

Експресија стања је већ прави приказ технологије. Moflin уме да вибрира и испушта гунђање које подсећа на предење, има репертоар од преко 50 различитих звукова, може да се мази или мрда у рукама. Највише ме импресионира симулација дисања и куцања срца – то заиста даје уверљив утисак живог створења.

Персонализација се постиже дуготрајном интеракцијом – систем наводно има више од 4 милиона комбинација особина личности.

Процес учења траје око 50 дана, за то време Moflin се прилагођава учесталости мажења, тону гласа власника, ритму дана. Што је више интеракција, то су понашања персонализованија. Ово није вештачка интелигенција као ChatGPT – ово је пре напредан реактивни систем.

Питање повезивања је осмишљено имајући у виду приватност. Moflin се повезује само преко Bluetooth-а са наменском апликацијом, недостатак Wi-Fi-ја је свестан избор. Cradle служи као станица за пуњење и „гнездо“ за робота.

Основна спецификација: време пуњења 2-3 сата, Bluetooth 5.0 конекција, више од 50 варијанти звукова, период персонализације око 50 дана, нема могућности кретања.

Ограничења су прилично значајна. Moflin не хода – то је стационарни робот за мажење. Батерија захтева редовно пуњење. Најгоре? Ако га оставимо дуже без интеракције, може делимично да ресетује научена понашања. То је помало као са правом животињом – захтева пажњу.

Занимљиво је ко ће се заправо одлучити за таквог сапутника и да ли ова технологија заиста може да замени природне везе.

За кога и зашто – примене, предности и недоумице

Госпођа Кристина из Кракова купила је роботичку мачку за своју 78-годишњу мајку. У почетку сам мислио да је то мало чудно – ипак би права мачка била боља. Али после месец дана видео сам разлику. Њена мајка је престала тако често да зове ноћу, јер је имала некога кога може да помази.

Подаци из анкета Casio показују занимљиву расподелу корисника:

  1. Одрасли 50+ чине више од 60% власника – углавном старији у домовима за негу и самци који живе у градовима
  2. Око 20% су – родитељи им купују роботе као првог „љубимца”
  3. Преосталих 20% чини опште друштво – заузети људи, алергичари, особе које путују пословно

У свакодневном животу предности су веома практичне. Не треба хранити, изводити у шетњу или чистити посип. Особе са алергијама коначно могу имати ” љубимца ” без кијања. А старији добијају друштво које реагује на додир и пружа осећај потребности.

Примене иду у различитим правцима. У домовима су обичан пратилац свакодневних активности. У терапијским центрима – слично као јапански Paro – помажу у смањењу стреса и побољшању расположења пацијената. Породице их користе за учење одговорности код деце, којој још увек не може да се повери животиња.

Али не заваравајмо се – појављују се и сумње. Истраживања Pew Research и извештај Brookings Institute упозоравају на прекомерну зависност од вештачких односа. MIT и Oxford су објављивали радове о томе како роботи могу да замене праве међуљудске везе. Ту је и питање приватности – сензори прикупљају податке о нашим навикама и понашању.

Препоруке за одговорно коришћење су основа: третирати робота као допуну, а не као замену за праве односе; редовно проверавати које податке уређај прикупља; не заборавити контакт са живим људима и животињама.

Да ли је ово будућност или мода? Вероватно помало и једно и друго. Али за госпођу маму Кристину, робот-мачка је постала важан део дана. И можда је то довољно.

Как купити и шта даље – цена, доступност и правци развоја

Куповина Мофлина није као наручивање нечега са Allegro. Морате бити спремни на одређене компликације.

Основни кораци су провера доступности у твом региону, наручивање преко званичних канала и стрпљиво чекање.

Цена износи око 400 USD, што је отприлике 60 000 јена. У пакету добијате само робота и колевку-пуњач. Звучи приступачно за тако напредну играчку, али пажња – у Јапану постоје листе чекања. Не купујете и не добијате одмах.

Главни канал продаје је онлајн продавница Casio као и одабрани малопродајци у Јапану. Експанзија на тржишта САД и ЕУ је планирана, наводно ће се Amazon укључити негде током 2025. За сада мора да се сналази са увозом или да се чека.

Када је у питању развој производа, Casio обећава ажурирања софтвера. Гласовна интеракција ће бити унапређена, а биће и више опција за персонализацију. Најављују и апликацију за преглед „расположења“ Moflina – звучи као трик, али може бити корисно. Планирају и различите варијанте боја и лимитирана издања.

Важне ствари пре куповине – провери гаранцију и сервисну подршку у свом региону. Разлике у курсу и ПДВ-у могу повећати цену. С друге стране, недостатак Wi-Fi-ја у Мофлину је плус за приватност – твоји подаци неће процурети.

Трендови за период 2025-2030 сугеришу да Moflin може добити мобилност. Помиње се и интеграција са мултимодалном вештачком интелигенцијом и ширим екосистемом апликација. Ипак, за сада су то само спекулације.

Искрено говорећи, и сам се питам да ли да сачекам годину-две. Прва верзија увек има своје проблеме, а цена може пасти када производња крене пуним капацитетом.

Уради нешто добро с тим – одлука, спровођење и поглед у будућност

Већ знаш све о Moflin-у, али сада је дошло време за најважније питање – да ли то заиста има смисла у твом случају? Нећу улепшавати ствари. Ово није играчка нити магично решење за све проблеме. Ово је алат који може помоћи, али само ако му приступиш промишљено.

Пре него што донесеш одлуку, искрено провери неколико ствари. Прво – шта ти заиста треба? Ако тражиш сапутника за свакодневне тренутке, Moflin може бити добар избор. Ако рачунаш на заменску терапију, боље се консултуј са стручњаком. Друго – да ли ће твој буџет то издржати? Не само куповину, већ и дугорочно коришћење. И још нешто – запамти, ово је робот без ножица. Неће трчати по кући као пас.

Прве недеље ће бити кључне. Ја бих планирао око 30-40 дана да се навикнеш на ово створење. Редовно га дотичи, реагуј на његово „понашање“, дај му времена да развије ту чувену „личност“. Важно је и то – одмах га упари са телефоном, али ми је драго што не захтева стални интернет. Мање компликација.

У бризи о старијим особама Moflin може бити од помоћи, али неговатељ мора то надгледати. Не остављај баку саму са роботом цео дан и не очекуј чуда. Вреди водити једноставан дневник – како реагује, да ли се расположење побољшава, да ли нема фрустрација. Понекад је довољан папир и оловка.

Шта даље? Наредне две године ће показати у ком правцу ће се кретати цело тржиште пратећих робота. Ажурирања софтвера, нова додатна опрема, можда неке апликације. Не жури са сваком надоградњом – прво провери да ли заиста доноси нешто ново.

Искрено говорећи, Moflin је тек почетак нечег већег. Ако се одлучиш на тај корак, учини то свесно. Посматрај себе и своје ближње. Можда ће се испоставити да је обичан разговор уз кафу понекад важнији од најсавременијег робота.

Мачеј

Лајфстајл – Луксузни блог