Как емоције уништавају портфолио инвеститора?

Огромна количина емоција која прати сваког од нас у животу изненађује. Поред оних које смо свесни, као што су нада, страх, љубомора или љубав, постоји читав спектар емоција које остају ван свесног доживљаја. Прате нас у свакој области живота. Иако би инвестирање требало да се заснива на прорачунима, прогнозама и логици, у овом контексту често се појављују осећања интензивнија него што би се на први поглед могло помислити. Дакле, како емоције уништавају портфолио инвеститора? Како утичу на финансијске одлуке? Које обрасце понашања понављамо приликом инвестирања и зашто тако лако дозвољавамо емоцијама да преузму контролу?

Ко је савремени инвеститор и шта тражи?

Савремени инвеститор је много сложенија личност од класичне представе озбиљног менаџера портфолија. Како истиче Меир Статман у својој књизи Behavioral Finance (CFA Institute Research Foundation), инвеститори се не воде искључиво рационалном проценом ризика и очекиваних приноса. Подједнако често следе емоције, когнитивне пречице и друштвене трендове.

Статман истиче да инвеститори траже не само финансијску добит. Они такође желе психолошко задовољство. Улажући, задовољавају потребу за осећајем сигурности, статусом, па чак и уживањем које произилази из самог процеса инвестирања и ризика. Истраживања показују да различити типови инвеститора различито реагују на ове стимулансе – аматери чешће праве грешке као што су сидрење, репрезентативност или доступност информација. Професионалци, с друге стране, боље користе исте когнитивне пречице, али на свеснији и селективнији начин. Занимљиво је да се инвеститори различитих генерација разликују по приоритетима. Зато Ген З и млађи миленијалци траже не само профит, већ и улагања која су у складу са њиховим вредностима. За њих су подједнако важни као квартални резултати и ESG. Такође радо бирају технологије будућности. Млађи инвеститори су подложнији утицају друштвених мрежа у финансијским одлукама.

С друге стране, старије генерације чешће се фокусирају на безбедност капитала и стабилан, предвидљив раст. Заједнички именитељ свих група ипак је тежња ка оптимизацији сопственог портфолија на начин који није искључиво математички. Зато је савремени инвеститор неко ко балансира између ризика, емоција и личних циљева, а успешност инвестирања у великој мери зависи од свести о сопственим предрасудама и когнитивним замкама. Како, дакле, изгледа портфолио инвеститора у XXI веку и по ком кључу настаје?

Која осећања најчешће прате инвестирање и са чим су она повезана?

Савремени инвеститор, на основу анализа Митрофа (2011) и емпиријских истраживања о утицају индустријских криза на вредност акција, представља сложену личност. Рационалан је, друштвено свестан, али и подложан тржишним емоцијама. Логика налаже да инвеститор процењује компанију кроз призму очекиваних новчаних токова. Дакле, ако компанија упадне у кризу, они могу опасти због материјалних трошкова, судских процеса или губитка клијената.

Али савремени инвеститор више не гледа само бројке. Битна је и репутација компаније и њена посвећеност друштвеној одговорности. Изненадни губитак имиџа или пропусти током кризе могу муњевито снизити вредност акција, чак и ако су директни финансијски губици релативно мали. Одличан пример је Exxon-Valdez – еколошка катастрофа из 1989. године изазвала је огромну штету по имиџ, што је утицало на краткорочну вредност компаније. Иако су њени финансијски темељи били релативно стабилни. Слично, трагедија у Бхопалу 1984. године показала је како недостатак друштвене одговорности и грешке у управљању кризом могу изазвати талас забринутости међу инвеститорима и драматично утицати на цене акција компаније, као и на њену перцепцију на дуги рок. Слично је и криза имиџа утицала на вредновање компаније у случају експлозије бушотинске платформе Deepwater Horizon 2010. године. Акције BP су потонуле као никада до тада.

Поред тога, истраживања потврђују да емоције као што су страх и анксиозност могу појачати реакције тржишта. Често изазивају краткорочне флуктуације цена. У том смислу, инвестирање савременог инвеститора није само тежња ка максимализацији профита, већ и тражење стабилности, сигурности и предвидљивости. Он узима у обзир и чврсте финансијске фундаменте, као и нематеријалне факторе вредности предузећа – од репутације до друштвене одговорности. Зна да у динамичном тржишном окружењу оба ова елемента могу одлучити о успеху или неуспеху инвестиције.

Да ли оно што функционише у животу, функционише и у инвестирању?

Да ли оно што функционише у свакодневном животу функционише и у инвестирању? Меир Статман у својој књизи истиче да емоције и обрасци који нам помажу да преживимо и градимо односе делују на веома сличан начин и у свету финансија – барем на први поглед. У свакодневном животу наша способност за емпатију, брзу реакцију на претње или интуитивно читање сигнала од других људи представља огромну предност: омогућава нам да избегнемо опасности, одржавамо везе и доносимо друштвене одлуке ефикасно. У инвестирању ти исти „емоционални филтери“ чине да тумачимо финансијске податке не на чисто математички начин, већ кроз призму наших искустава, страхова и очекивања. Слично као што покушавамо да прочитамо намере или осећања друге особе. Ипак, треба имати на уму да су емоције у суштини низ биохемијских реакција створених да скрате пут реаговања и омогуће изузетно брзу реакцију. Оне су се савршено показале у ситуацијама примарне животне опасности. Међутим, то је пречица која заобилази логичку анализу.

Проблем се јавља увек када емоције почну да преовлађују над р ационалном проценом. Страх од губитка може довести до паничне продаје акција. Са друге стране, еуфорија – до куповине по највишим ценама. Статман истиче да еволутивни механизми који су нам некада спасавали живот, у свету инвестирања могу… уништити портфолио инвеститора. Шеме које у свакодневном животу граде везе и осећај сигурности, у финансијском свету могу изазвати претеране реакције, довести до краткорочних грешака и изазвати тржишне флуктуације које уопште не одражавају фундаменталну вредност компаније. Укратко: наше емоције, када изађу из контекста свакодневне адаптације, могу постати највећи непријатељ инвеститора, а не његов савезник.

Бихевиорални обрасци у инвестирању и њихов утицај на инвестициони портфолио

Бихевиорални обрасци у инвестирању делују као невидљиве нити које уплићу емоције у сваку финансијску одлуку, често пре него што их свесно анализирамо. Како примећује Меир Статман, портфолио инвеститора не трпи само због страха, анксиозности или панике – емоција које традиционално сматрамо „негативним“. Једнако деструктивне могу бити и позитивне емоције, као што су еуфорија, прекомерно самопоуздање или жеља за тренутном зарадом. Страх може навести инвеститора да распрода акције на дну тржишта, док еуфорија води у ризичне позиције на самом врху. Обе реакције имају једну заједничку ствар – доводе до куповине по високим и продаје по ниским ценама, што је класична бихевиорална замка која уништава резултате портфолија.

Истраживања Статмана и других представника бихејвиоралне школе финансија показују да људи тумаче тржишне сигнале кроз „емоционални филтер“ који се развио током еволуције. У свакодневном животу тај филтер помаже да преживимо и градимо односе. Међутим, улагањем често изневери, јер тржишта реагују спорије или другачије него што то емоционална интуиција сугерише.

На пример, прекомерна везаност за сопствене успехе може довести до такозваног overconfidence bias. Инвеститор прецењује своје способности и игнорише ризике који би га рационално навели да буде опрезан. Са друге стране, везаност за „омиљене” акције (endowment effect) доводи до тога да их држимо предуго. Чак и када тржишни сигнали јасно указују на продају. Коначан ефекат? И негативне и наизглед позитивне емоције могу систематски умањивати резултате портфолија. Зато понашајни обрасци претварају свакодневне инстинкте у финансијске замке.

Как дакле заштитити новчаник од сопствених емоција и понашајних шаблона?

Пре свега – свест је први корак. Инвеститор који познаје своје типичне замке – прекомерно самопоуздање, везаност за „омиљене” акције или склоност ка паници – има веће шансе за доношење рационалних одлука упркос емотивном филтру. Следећи корак су дисциплина и планирање: унапред одређена правила уласка и изласка из инвестиција смањују ризик од импулсивних реакција на тренутне осцилације тржишта.

Једнако је важно и диверсификовати портфолио. И то како у погледу класа актива, тако и географски. То смањује утицај појединачне кризе и умањује емоционални стрес. На крају, пракса коју препоручују бихевиорални финансијски стручњаци је редовна ауторефлексија. Добро се показало вођење инвестиционог дневника. Такав навика омогућава да се уоче понављајући емоционални обрасци и учи које „животне“ реакције функционишу у инвестирању, а које штете портфолију.

Как емоције уништавају портфолио инвеститора и како се супротставити овој бихевиоралној сили?

Емоције у инвестирању делују као невидљив порез. Могу умањити добит, изазвати импулсивне одлуке и довести до прекомерног ризика. И негативне емоције, као што су страх, паника или фрустрација, и наизглед позитивне, попут претеране еуфорије или самоуверености, могу довести до продаје у погрешном тренутку, куповине прецењених актива или предугог држања губитничких позиција. Да бисте смањили њихов утицај, вреди применити неколико практичних стратегија:

1. Свесност о сопственим емоцијама – води инвестицони дневник. Записуј своје реакције на осцилације тржишта. Идентификуј типичне понашајне обрасце који се јављају у кризним или еуфоричним тренуцима.
   
2. Инвестициони план и дисциплина – унапред одреди правила уласка, изласка и стоп-лос нивое, како би одлуке биле доношене без импулсивности.
   
3. Диверзификација – расподели ризик између различитих класа актива и региона. То смањује емотивни притисак изазван наглим падом вредности појединачних инвестиција.
   
4. Дугорочни хоризонт – размишљај у оквирима месеци и година, а не дана и сати; краткорочне тржишне флуктуације не треба да одређују твоје одлуке.
   
5. Редовна ауторефлексија – повремено преиспитуј своје одлуке, извлачи закључке, учи из грешака и успеха, како би инстинктивне емоције постале савезник, а не непријатељ. Тада емоције не руше, већ граде портфолио инвеститора.
   

Захваљујући овим једноставним, али ефикасним корацима, емотивни филтер који је током миленијума помагао да преживимо у свакодневном животу, може се претворити у алат који подржава стабилан и свестан развој инвестиционог портфолија.