Историја порцелана – кинеско бело злато

Ако неко тако мисли историја порцелана је досадно, то је велика грешка! Довољно је рећи да се Европљани стотинама година питају како се прави материјал назван „бело злато”. Деликатни, керамички материјал чак је давао бесане ноћи алхемичарима, који су све убеђивали да знају како да претворе обичне метале у злато. Један од њих је то успео, али до тада су прошле генерације од када се у Европи појавио први порцелан, увезен из Кине. Ова земља се сматра колевком порцелана.

Ако имамо порцеланско посуђе или украсе, својим очима можемо видети – а додир ће то само потврдити – да је кинеска керамика, у поређењу са аутохтоном европском, „небо и земља“. Јер порцелан није ништа друго до керамика, коју асоцирамо на грубе, тврде и тешке посуде од наранџасте глине. Али порцелан није ни тежак ни груб. Прилично лагана, нежна и глатка. Такође можемо додати да је у неким варијантама чак и провидан када се држи на светлости!

Хиљаде година тежње ка савршенству. Почеци историје порцелана

Није познато када су тачно Кинези почели да производе порцелан, користећи овај материјал не само у посуђу, већ иу бројним уметничким делима. Индикативно, откривено је да је прва глатка керамика – названа “примитивни порцелан” – настао је у годинама 1600-1046 пне, током династије Сханг. Међутим, имао је мало заједничког са порцеланом који је касније постао популаран. Био је прилично сличан основном материјалу, погодан за градњу водонепропусних судова. Прави процват порцелана почео је у династији Хан, када су изграђене прве високе пећи – између 25. и 220. године нове ере.

Први такви производи били су познати као селадон. Данас се порцелан и селадон издвајају као засебне врсте керамике. Међутим, вреди напоменути да на кинеском постоји само једна реч која описује обе ове варијанте кинеске керамике (ци 瓷). Целадон је врста раног порцелана карактеристичне зеленкасте боје. Следеће стотине година еволуције кинеске државе и каснијих династија разгранале су се у индустрију порцелана и селадона. Касније су створене даље варијације кинеске керамике.

Историја порцелана – прва обрада

Најпознатија и најчешћа врста порцелана до данашњих дана настала је за време династије Јуан, на прелазу из 13. у 14. век.Овај прави, тврди порцелан је направљен од петунтсеа, односно порцеланског камена (фелдспат камена) млевеног у прах и мешања. са каолином (бела порцеланска глина). Сваки састојак је имао своју функцију.

Када се обрађује на 1.450 степени Целзијуса, пентус је глазирао, пружајући карактеристичан визуелни шарм порцелана, а каолин је осигурао да производ задржи свој облик. Европљани су – покушавајући да пронађу “патент” за производњу ове врсте порцелана – измислили другу врсту. Било је мекано порцелана, направљен од мешавине глине и дробљеног стакла. Такође се зове вештачки порцелан.

Путовања Марка Пола и Алхемија. Како су Европљани покушали да фалсификују кинески порцелан

Неки кажу да је чувени венецијански трговац и путник Марко Поло први донео порцелан у Европу. Ово је, наравно, полуистина – он је заправо донео, али свакако не прву. Не зна се тачно када је кинеска грнчарија стигла у Европу. Прво, морао је да постане популаран у земљама централне Азије како би арапски трговци могли да га продају Европљанима. Они су вероватно први донели у Европу предмете од овог вредног материјала. Овде је вредно укључити малу дигресију.

Назив селадон вероватно потиче од од имена Саладин – тачније Салах ад-Дин, први султан Египта, који је живео у 11. веку, био је познат по великој страсти према кинеској керамици – касније названој селадон – зеленкасте боје… Као аквамарин. И назив ове боје такође нешто сугерише. Трагови селадона су такође откривени у Шпанији, којом су још увек делимично владали муслимани за време Саладина. У тврђави Аљаферија (Сарагоса, Шпанија) пронађен је фрагмент керамичке зделе из 11. века од селадона.

Онда Марко Поло није могао бити први. Чињеница је, међутим, да се у 14. веку вратио из Кине, доносећи одатле разна добра. Укључујући разне бочице и посуде са зачинима и кинеским биљем, међу њима је била и прелепа, мала сиво-зелена тегла. Тада је скован термин порцелан. Марко Поло је дао име овом јединственом, малом пловилу порцелана. Ова реч долази из старог италијанског, мислећи на реч порцеллини, што је пак назив морских пужева чија је шкољка Пола подсећала на боју његове тегле. Други називи за овог мекушаца су каурије или на пољском… порцелански љиљани.

Слон (у продавници порцулана?) и пољски случај. Август ИИ Силни, власник прве фабрике порцелана у Европи

Одатле је све кренуло низбрдо. Порцелан и селадон су у Европу стигли Путем свиле, а затим холандским морским путевима. У то време, Европљани су већ били упознати са овом племенитом кинеском керамиком и питали су се како да производе посуде од истог материјала у Европи. За разлику од данас, производња у Европи би тада била много јефтинија од увоза робе из Кине. Прошло је СТОТИНЕ година пре него што су Европљани схватили како да лажирају кинеску керамику. Није ни чудо, јер је чак и Марко Поло писао тоталне глупости о његовој производњи!

„Суде су направљене од крхке земље или глине која се ископава као из рудника и гомила у огромне хумке, а затим се оставља тридесет-четрдесет година изложена ветру, киши и сунцу. За то време, земља је толико оплемењена да посуде направљене од ње имају азурну нијансу и веома бриљантан сјај“, написао је Поло у свом дневнику.

Каква је историја порцелана у Европи?

Сматра се творцем европског порцелана Јохан Фридрих Ботгер – Немац из Саксоније. Ботгер је био алхемичар – да, и он је веровао да може претворити олово у злато. Са порцеланом није било тако једноставно. Али на крају је успео. 15. јануара 1708. године створен је први европски рецепт за порцелан. Ово је био велики догађај, вредан чак и самог краља да обавести! Занимљиво.. пољски краљ – Август ИИ Силни.

Годину дана касније основана је прва фабрика порцелана у Европи, управо у замку Албрехтсбург у Мајсену (Саксонија), који је он основао Август ИИ Силни! Како је краљ Пољске потекао из династије Саса, под његовом влашћу је била и Саксонија. Тако се догодило да је владар Пољско-литванске заједнице био власник прве и једине фабрике порцелана у Европи у то време! У наредним годинама оснивају се фабрике, између осталог: у Аустрији и Енглеској.

Занимљиво, неки извори кажу да је Август ИИ Снажни затворио Бетгера, који је као алхемичар за њега требало да „разбије порцелански код“ како би владар могао да задовољи своју опсесију порцеланом.

„Зар не знате да је са поморанџама исто као и са порцеланом, да једном када се некоме разболи једно или друго, никада их се не може заситити и жели да их има све више и више“, рекао је краљ Пољске. наводно написао у једном од својих писама.

Да ли је порцелан вреднији од злата? Најпознатији порцелански украси и посуђе

Порцелаин увек је био и остао вредан, пожељан материјал. И да, мали предмети – као што су фигурице, тањири, вазе и други украси – могу коштати и до десетина милиона долара. И мада сигурно нису „златне вредне“, јер нису једнаке тежини злата, неки предмети од порцелана могу да скину са трона природан, леп сјај племенитог метала.

Један од таквих порцеланских драгуља – из 18. века, кинеска ваза из династије Минг – пронађен у кући близу Лондона. Ту је дуго стајала непримећена, као обична ваза. У ствари, можда су га опљачкали Британци из Летње палате у Пекингу током Опијумских ратова 1860. Прелепо осликана ваза продата је на аукцији и враћена у Кину. Купио га је Кинез 2010. године за 83 милиона долара – 50 пута је премашио тражену цену!

Различити континенти – различита историја порцелана

Кинески порцелански украси су били и остаће највреднији, али се по томе истиче и европски порцелан који је „фалсификат“ кинеског порцелана. Како се испоставило – Јоханн Фриедрицх Боттгер развио је тако добар рецепт да је мајсенски (или дрезденски) порцелан постао један од најпожељнијих, поред оригиналног кинеског. Управо порцелан из Мајсена треба да нам одмах падне на памет када видимо порцеланске фигурице.

Рани радови из фабрике у Мајсену могли би да се продају за хиљаде долара. Неки фигурице продати на аукцији за до 200.000 долара. Најпознатија су, међутим, дела Јохана Јакоба Кирхнера и Јохана Јоахима Кендлера. Кирхнеров рад из 1732. који приказује птицу – “Велика дропља” – продат на аукцији 2015. за 1.071.209 долара, упркос знацима рестаурације и поправке.

Остали познати производи од порцелана укључују: Севрске фигурице и порцелан из Каподимонтеа – фабрике коју је у Италији основала Марија Амалија од Саксоније, унука Августа Јаког и краљица Шпаније.