Да ли се оригинални Versace производи у Италији?

Да ли ће 2025. године порекло луксузног бренда заиста још имати значаја, када се 60% премиум производа производи у фабрикама широм света?

Питање звучи сурово, али погађа у срж проблема. „Made in Italy“ уз име Versace није само етикета – то је гаранција квалитета чија тржишна вредност достиже милијарде евра годишње. У времену када фалсификати достижу све виши ниво израде, а производња се глобализује муњевитом брзином, италијанско порекло постало је последњи бастион аутентичности.

Да ли се прави Версаће заиста производи у Италији? – медуза на етикети

Versace од 1978. године носи на грудима симбол Медузе. Ђани Versace изабрао је овај лик из грчке митологије не случајно – требало је да хипнотише и очарава, баш као и његове креације. Али у томе има још нешто. Медуза је и метафора италијанског занатства, које уме да претвори сиров материјал у уметничко дело једним погледом мајстора. Модна кућа настала је у Милану, срцу италијанске текстилне индустрије, где се кројачке традиције преносе с генерације на генерацију.

Данас, када неко купује ташну или хаљину Versace, плаћа не само за дизајн. Плаћа за наслеђе мануфактура из Ломбардије, за вештине шваља из Кампаније, за контролу квалитета која се спроводи по стандардима развијаним деценијама. То звучи патетично, али бројке не лажу – производи са ознаком „Made in Italy“ у просеку постижу 25% већу цену од еквивалената из других земаља.

фото: versace.com

Проблем је у томе што тржиште преплављује талас имитација. Неки су толико добри да чак и искусним колекционарима требају специјализовани алати за верификацију. Зато вреди упознати механизме који стоје иза италијанске производње Versace – од историјских корена компаније, преко савремених техника контроле аутентичности, до стварности данашњих фабрика.

Историја овог бренда је фасцинантно путовање кроз еволуцију италијанске модне индустрије, које показује зашто порекло и даље има фундаментални значај.

Историја игле и конца – еволуција производње Versace у Италији

Када неко помене Versace, одмах на ум падају златне игле, упечатљиви дезени и, наравно – оно „Made in Italy“. Али прича о производњи овог бренда је заправо прича о томе како је италијански занат преживео глобализацију и и даље стоји чврсто на својим ногама.

Gianni Versace је од самог почетка изабрао Милано. Не Париз, не Лондон – Милано. И то је била свесна одлука. Италијанске руке, италијанске машине, италијанска традиција. Понекад се питам да ли је био свестан колико ће та одлука бити важна у наредним деценијама.

фото: collater.al

Оно што највише упада у очи у овој причи је доследност. Скоро пола века Versace је могао више пута да премести производњу у Кину, Бангладеш или друге земље са ниским трошковима. Посебно после 1997. године, када је бренд пролазио кроз тешке финансијске тренутке. Али то нису урадили.

Можда је у питању понос, можда чиста пословна логика. Италијански занат није само вештина – то је читав екосистем. Добављачи свиле из Кома, фарбаре из Бергама, кројачице са дугогодишњим искуством. То се не може једноставно преселити негде другде.

Преузимање од стране Capri Holdings 2018. године могло је све да промени, али амерички инвеститори су се показали изненађујуће мудрима. Оставили су производњу тамо где је била. Улагали су у модернизацију, у одрживост, али нису дирали основе.

Сада, када цео свет прича о аутентичности и пореклу производа, те деценије доследности показују се као најбоља инвестиција. Сваки конац, сваки шав је доказ да неке ствари вреди радити онако како су се увек радиле.

Технологија против фалсификата – методе верификације аутентичности

Фалсификати Versace су права пошаст. Једном сам проверио статистику – наводно сваки трећи производ који се продаје онлајн је лажњак. Можда не баш сваки трећи, али свакако превише.

Најновије технологије су потпуно промениле правила игре. Од 2020. године Versace је увео RFID систем на својим етикетама. То су мали чипови које можете скенирати паметним телефоном преко званичне апликације бренда. Довољно је да прислоните телефон уз етикету и одмах знате – оригинал или не. Ово заиста добро функционише, иако још увек нису сви производи опремљени овим чиповима.

Апликација Entrupy изазива праву сензацију међу колекционарима. Произвођач тврди да је ефикасност око 98 процената у 2024. години. То можда звучи превише добро, али заиста ради у пракси. Потребно је само направити неколико фотографија детаља производа, а вештачка интелигенција све анализира за неколико секунди.

фото: versace.com

Визуелна контрола и даље остаје основа – ништа не може заменити оштро око.

Припремио сам једноставну чек-листу од шест корака:

1. Провери шавове – морају бити равни, без испупчених конца
2. Погледај металне елементе са Медузом – детаљи морају бити оштри, не замућени
3. Потражи холограм на етикетама – прави мења боје под различитим угловима
4. Пронађи етикету „Made in Italy” – фонт мора бити читљив и уједначен
5. Проверите серијски број на званичном сајту Versace
6. Процени паковање – оригинали имају премиум кутије од дебелог картона

Серијски бројеви су посебна тема. Сваки аутентичан производ има јединствени код који се може проверити онлајн. Преваренти понекад користе праве бројеве, али их копирају на стотине фалсификата. Зато је вредно проверити више елемената одједном.

Метални делови често одају фалсификате. Права Медуза има оштре линије, сваки детаљ је јасан. На фалсификатима често изгледа као да је неко цртао дебелим фломастером.

Холограми на етикетама су нешто што фалсификатори још увек не умеју добро да копирају. Прави холограм има дубину, сија разним бојама. Фалсификовани су равни и досадни.

Све ове методе најбоље функционишу заједно. Једна провера може да закаже, али када провериш пет различитих ствари, ризик од грешке пада готово на нулу. Следећи корак је да провериш где се тачно производе оригинални производи.

Фабрике и занатлије – данашња географија производње бренда

Од Милана до Сицилије простире се мрежа радионица Versace, која у 2025 години представља један од последњих бастиона италијанске модне производње. То нису велике фабрике као у Азији – већ мали, специјализовани атељеи где се традиција преплиће са савременошћу.

Подаци укратко:

• 3 200 директно запослених широм Италије

• 1,2 млрд € прихода у 2023. (раст од 180 млн € у односу на претходну годину)

• 47% производње концентрисано у три региона: Ломбардија, Тоскана и Марке

Ломбардија – срце дизајна

Милано није само главно седиште, већ пре свега место где настају прототипови и најскупље колекције. У радионицама у улици Виа Манцони ради око 180 кројача и технолога. Једном сам тамо видео процес стварања вечерње хаљине – од скице до готовог производа понекад прође и пола године.

Ове радионице су нешто више од обичне производње. Сваки елемент се тестира, исправља, усавршава. Овде нема производних трака у класичном смислу те речи.

Тоскана – краљевство ципела и коже

Овај регион окупља највећи део производње обуће марке. Најбољи пример је модел Mercury из колекције 2024. Ова ципела пролази кроз руке 27 различитих занатлија у 27 одвојених фаза монтаже. Прва особа само исече горњиште, последња поставља лого.

Само у покрајини Фиренца Versace запошљава више од 800 људи. Просечна плата у овим погонима износи око 2 400 € месечно – знатно изнад локалног просека. Многи од ових људи раде за марку деценијама, преносећи вештине млађим колегама.

фото: versace.com

Марке – производна снага

Овај регион, иако мање присутан у медијима, представља прави мотор производње. Овде настаје већина торби и кожних аксесоара. Бројке су импресивне – само у региону Марке запослено је око 1.400 људи повезаних са производњом Versace.

Занимљиво је да локалне подизвођачке фирме често раде искључиво за овај бренд. Неке од њих постоје већ три генерације и специјализоване су за један, одређени елемент – на пример, само за производњу копчи за торбе.

Утицај на локалне економије је значајан. У малим градовима као што су Толентино или Фермо, погони повезани са Versace често су највећи послодавци. Компанија такође организује програме обуке – годишње око 150 младих људи пролази кроз курсеве занатства.

За поређење, Gucci запошљава у Италији сличан број људи, али распоређених на више локација. Prada, с друге стране, има концентрисанију производњу, углавном у Тоскани и Венету.

Занимљиво је да су неки производни процеси намерно остали неаутоматизовани. Не зато што то није могуће – већ зато што ручна завршна обрада даје другачији резултат. Понекад се то чини економски нерационалним, али клијенти који плаћају за луксуз управо ту разлику очекују.

Питање је колико ће се овакав модел исплатити у свету растућих трошкова и глобалне конкуренције. Одговор на то зависи од многих фактора који обликују будућност целе индустрије.

Италијански ДНК под притиском глобализације – шта даље са Versace?

Анализа италијанске производње Versace показује једну ствар – бренд балансира на ивици између традиције и глобалних притисака. То није лака позиција, посебно када власник Capri Holdings гледа пре свега на профит, а не на културно наслеђе.

фото: versace.com

Наредне године донеће револуцију у ланцу снабдевања луксузних брендова. Versace ће вероватно достићи 100% еко-италијанско снабдевање до 2030. године – звучи сјајно, али цене могу порасти за 30-40%. Питање је да ли ће потрошачи то прихватити. Знам да ће за многе то бити ценовни шок.

Највећа претња долази после 2025. године, када одлази Donatella Versace. Нови креативни директор можда неће имати исту снагу у преговорима са управом Capri Holdings. Ризик да се део производње измести ван Италије драматично ће порасти. Blockchain-based traceability треба то да промени – сваки комад гардеробе биће праћен од сировине до бутика. Теоретски одлично решење, у пракси… видећемо да ли неће постати још један маркетиншки трик.

Будућност Versace зависи од свих нас. Свака куповина је глас у референдуму о томе да ли ће италијански ДНК преживети глобализацију. Понекад мислим да ми, потрошачи, имамо више моћи него што мислимо – само је морамо користити свесно.

Не купуј луксуз слепо – бирај га свесно!

Norman

уредник за лајфстајл

Luxury Blog